Naočale.

Nije do mene, nego do tvojih naočala, to kako me vidiš.
Te naočale, one nisi dizajnerske, one su karakterne, one su sve od tebe i tvoga stava satkane.
One su unikatne.
Njih ne možeš nikome ni dati da ih pronosa.
I da ih daš, on ih neće vidjeti kao ti, jer druge oči ih nose.

A tvoj okvir, samo sa tvojim očima u kombinaciji daje sliku koju vidiš, gledajući prema meni.

I nije do mene, nego do tvojih naočala.
Da ja na sebi nemam ni grama prljavšine, ako su one zamrljane, kako da ti pomognem da vidiš me čistom?
Da ja na sebi nemam ni traga srama, ako su one greškama potkovane, kako da ti pomognem da me vidiš ispravno?

Sve je to tvojih naočala, ne do mene.
A ja ni njih ne mogu mjenjati.
One su tvoje, karakterne, unikatne, samo za tebe i samo od tebe i tvoga skrojene.
Ja i da ih nosim, ja neću svijet takvim vidjeti.
Ja i da ih nosim, ispod njih, oči su moje.

Ne želim ih niti nositi, niti se ogledati u njihovom odrazu.
Ja znam ko sam.
Tvoje naočale nisu moje ogledalo.

I nije do mene, nego do tvojih naočala.
I nije ti do mene, nego do tvojih naočala.